Поглед те жене

Не знадох шта хоће
Што гледају у мене
Те дивне очи
Прелепе жене

Тај поглед у тренутку
Учини ми се ледан
Ал скривао је топлину
И био врло чедан

У заносу томе
Од среће ил боли
Видео сам лице
Које зна да воли

Коме таква жена
Може бити слична
Скрива неку тајну
Тако непомична

Загонетка вечна
Поглед те жене
Не знадох шта хоће
Што гледа у мене

Kњига "НЕМИР" 

Зашто моје срце пати

Никада ти нећу рећи
Зашто моје срце пати
Иди својим путем мила
Видиш да су касни сати

Одговор ћеш сама наћи
Зашто пати срце моје
Када схватиш да смо сада
Само прошлост нас двоје

Поноћ одавно је прошла
Срце моје још пати
Изгубило је љубав једну
Која не може да се врати

Нека пати срце моје
Није оно од папира
Преболеће ове ране
Само му треба мало мира

Станимо на пут хаосу криминалу мафији

Докле питам вас људи
Докле ће паметни да се праве луди
Када ће злотворима на пут да се стане
Када могу поштени на Земљи да очекују боље дане

Зашто се нешто не предузима
Када знамо да хаос смета свима
Криминал насиље дрога страх
Зар то да нам буде језива будућност од које застаје дах

Трговина невином дeцом и женама такође
Питам се да ли ће то некад да прође
Страшно је какав ти људи имају морал
Када то могу да раде за проклети евро ил долар

И зато апелујем на све људе добре воље
На све оне који желе да живе боље
Да се више луди не праве
Већ да се злотворима супроставе

Шта да радим сад

Лако је рећи батали
Лако је рећи збогом крај
А шта то мени фали
Ништа нисам гори од тебе знај

Покушавао сам са тобом да полетим
Да остварим барем један лет
Сада не могу да се сетим
Да ли не ваљам ја или цео свет

Где сам погрешио
То питање ме стварно мучи
Упорно сам се тешио
Да се на грешкама учи

Још ми није јасно
Јесам ли доживео успех или пад
Само се питам гласно
Шта да радим сад

Погрешан број

Хтео сам ноћас написати пар лепих речи
Али твој глас у томе ме спречи
Имао сам намеру да те стиховима освојим
После оног дана само у себи бројим

Бројим дане од кад си отишла од мене
Схватам сада да постоје и неке друге жене
Жене за које ја пре тебе нисам знао
Зато сам ти цело срце дао

Дао сам ти срце нисам знао за себе
Па ко би био нормалан кад је поред тебе
Поред тебе тако лепе свако разум губи
Свако би пожелео да те минут љуби

Љубио бих те целу ноћ и дан
Али шта вреди када си рекла “ниси мој сан”
Схватам не могу бити принц у бајци тој
Ја сам ту само погрешан број

Новац

Новац је папир који нас уништава
Од тог папира често боли глава
Ко код себе има тај папир лепи
Он мора и дан и ноћ да стрепи

То је чудан папир може да промени људе
Потребно је само да у њиховим рукама буде
Неко је за новац спреман да ради све
У ватру би ставио руке своје две

Новац је ствар око које се свет врти
Хтели не хтели треба нам од рођења до смрти

Љубав шта је

И поново се питам
Да ли си ти то хтела
Да ова моја душа
Буде напаћена цела

Дубок ожиљак остављаш
На срцу мом
У мојој глави
Ствараш само „лом“

Необјашњиво је то стање
Моје свести
Ти не осећаш ништа према мени
А ја желим тебе срести

Хаотично стање данима
Тебе то не занима
У мени се понекад црне мисли роје
Када помислим на нас двоје

Када би све било другачије
Љубав када би завладала
Између нас
Али љубав љубав шта је
Да ли је она некаква спас

Краљица улице и тротоара

Ти си краљица улице и тротоара
Ти само за једно имаш дара
Продајеш љубав онима којима то треба
Мислиш да богатство пада са неба

Свима си на услузи у било које доба
Тебе може свако за новац да проба
Да ли је дан или је ноћ није битно шта је
Ти једина знаш како се љубав продаје

Сада си још млада
Не питаш се шта ће бити тада
Када те године стигну и будеш стара
Више нећеш бити краљица улице и тротоара

Ко губи више

Увек сам се питао
Ко од нас двоје више губи
Коме се стежу зуби
Када треба да се љуби

Ко од нас двоје губи више
Када почињу јесење кише
Коме више требају руке нежне
Када падају пахуље снежне

Ко губи више од нас
Кад љубав једина је спас
Одговор ћу сигурно знати
Када дођу ситни сати

Када на небу угледам
Како твоја звезда сја
Биће ми јасно да
Више губим ја

Једина

Једина не дозволи да ти душа лута
Некада ће доћи и наших пет минута

Животи су наши пропале приче
Сваки дан један на другог личе

И ако тако лоши животи су наши
Немој да те драга ова реченица плаши

Свима ће једном доћи крај
Зато што можеш више љубави другима дај

Дунав је крив за све

Дунав је крив за све
Што је Црно море дубоко
Дунав је крив за све
Што те волим плаво моје око

Можда смо могли дуже
Можда боље можда више
Али сећам се само
Кад си отишла после оне кише

Где да идем сад где да се склоним
Ја волим да волим све оно што је као ти
Све иза нас је пустиња Сахара
Вруће је као да ходамо по гомили усијаног жара

Дунав је крив за све
Што се теби и мени дешава
Да ли неко зна
Како се љубавни проблем решава

Долина силикона

Мама учи ћерку
Како да зграби крупан плен
Мама је саветује
Како неки богаташ мора бити само њен

Немој да гледаш мене и тату
Ми месецима не примамо плату
Мораш наћи неког ко има пара
Научићу те ћеро како се таквима удвара

А она била клинка
Није знала ни да се шминка
Мама је свему научила
Ћерка је одлучила

Да позајми новац купи скупе парфеме
Сукњице и неке креме
Да ексклузивно изгледа
Од позади и спреда

Није ни сањала да ће својим изгледом
Искомплексирана постати
Да ће као таква
Тешко нормална остати

И би тако постаде она
Једна од оних из долине силикона
Улицом Страхињића бана она сада шета
Труди се да постане тајкунима мета

Жалосно је то што нема ни осамнаест лета

Aдио

Сунце ме пробудило кроз прозоре моје
Није тачно да смо прошлост нас двоје
Синоћ је Месец као дукат био жут
Он ти је показао до моје собе пут

Ушла си лагано у собу моју
На лицу си одмах променила боју
Била си црвена као да те је стид
Иако си близу дели нас Кинески зид

Зато иди иди иди од мене
Нека се сруше све стене
Љубави нашој нема спаса
Био сам ти слуга као Кихоту Санчо Панса

У соби нам је горело светло а већ је био дан
После тебе и не закључавам стан
Живот ми после тебе није мио
Рекао сам ти само aдио

???

Кад први Сунчеви зраци
Објаве нови дан
Кренућу негде
Не знам где
Не знам са ким
Али кренућу негде

Поћићу стазом које је обасјана Сунцем
И нећу се заустављати
Можда би ти желела
Да тај пут води до тебе
До твој дворова
Твојих тајни

Али надам се да нећу поћи тим путем
Страхујем да се не изгубим
У твом простору
И не останем заувек у твојим мислима

???

Хладно је када је зима
Мало у нама љубави тада има
Да ли ћу кренути за траговима твојим
Да ли ћу престати људи да се бојим

Данас се свако сваком свети
Понекад ми се чини да сам на погрешној планети
Ни тренутка светлости у овој тами
Чини ми се понекад као да смо сами

Нико руку да нам пружи
А путеви ови су све дужи и дужи
Путеви који воде у пропаст и беду
Осећај имам као да ходам по танком леду

Под мојим ногама лед пуца
Ал ја се нe дам
Све то мирно гледам
И онда сам кренуо траговима твојим
И мало чега сада се бојим

???

Дивим се оним људима
Који не желе ништа да знају
Са својим знањем у главама
Они су увек на крају

Баш их брига за све
Они немају проблеме
За такве људе одавно је стало време

Они трче за животом
Не могу никако да га стигну
Последња идеја њима је
Како интелигенцију да подигну

Криви смо обоје

Ових дана сам често
Занет тобом
Неке песме пишем
Нешто теже дишем

Све моје мисли
Усмерене ка теби
Мало пажње
Посвећујем себи

Не питај ме што сам такав
Поред тебе добар сам и овакав
Са тобом сваки сат
Као војник кад води рат

Хајде да смиримо страсти
Неко ће од нас двоје пасти
У депресију тешку
Ако направи кобну грешку

Смиримо живце
Немој на крају да тражимо кривце
Криви смо обоје
За све наше двобоје

I“Уби ме прејака реч”

Покушао сам негде да одем
Да побегнем од људи
Онда сам стао и помислио
Дај паметан буди

Ал не вреди

„Уби ме прејака реч”
Сломи ми тело
Схватио сам да реч убија горе
Него човеково дело

Прејака реч ме уби
Задрхташе моји зуби
Слабо ми тело постаде
Једва на свету остаде

Једва остаде тело моје
Иако је било друге боје
Цело некако бело
Било је моје тело

Лепа је она била
Добра као вила
А онда ме увреди драга
И нестаде сва моја снага

Више је не волим
Да јој опростим не желим
Ја са њом живот
Не могу да делим

Тело малаксало због ње
Изгубило животни “меч”
Моје тело убила је
Прејака реч

I

Када сневаш и када си будна
Попут ђавола ил анђела кад си
У сваком погледу јако си чудна
И не желиш нека друга да си

Сурова или питома била
Са тобом смртници не могу да се носе
Ко птица поломљених крила
Умиреш на земљи међу свежим капима росе

Ходници твоји пуни тмине
Осећај страха бола и јада
Недостижне су твоје висине
За живот са тобом потребна је нада

Непредвидиву будућност умеш да скројиш
Упорно теби сваког часа ходим
Копно од воде лако ти одвојиш
Твојим таласима тешко бродим

Далеко од срца

Хиљаде миља далеко си од срца мог
Дођи поведи ме не желим да ме угуши овај градски смог
Нећу издржати овде још дуго
Хеј моја љубави моја туго

Узми ме за руку води ме било где
Ја сам одавно навикао на све
Где је чист ваздух води ме да дишем
И твоју косу да миришем

А пoсле ме врати у мој прљави град
Нека од љубави умрем овако млад
Љубав ми треба без љубави не умем да живим
Под овим небом сивим

Далеко од срца

Хиљаде миља далеко си од срца мог
Дођи поведи ме не желим да ме угуши овај градски смог
Нећу издржати овде још дуго
Хеј моја љубави моја туго

Узми ме за руку води ме било где
Ја сам одавно навикао на све
Где је чист ваздух води ме да дишем
И твоју косу да миришем

А пoсле ме врати у мој прљави град
Нека од љубави умрем овако млад
Љубав ми треба без љубави не умем да живим
Под овим небом сивим

Бежи жено бештијо

Била је зима баш је било хладно
А око мене све је изгледало јадно
Причаш ми приче неке јефтине форе
Глумиш да би остала са мном до зоре

И овога пута плачеш лажно
Очекујеш да те загрлим снажно
Не плачи буди јака
Знам да није за мене суза твоја свака

Обриши очи скроз су ти црвене
Слушај шта ћу ти рећи погледај у мене
Храбар сам али нисам јак
Твоје сузе су лош знак

Бежи жено бештијо
Ја сам се извештио
Да препознам сузе лажне
Код жена које се праве важне

Иди бежи прочитана си мала
Код мене си на испиту пала
Зар не видиш да тонем као брод
Немој да квариш утисак који имам за женски род

Страшни час

Кад видим да на овој планети нема правде
Пожелим да одем одавде
Да одем и да се више никада не вратим
Јер стварно немам за чиме да патим

Понекад бих узео мишомор
И отишао на велики одмор
Одмор са кога се нико није вратио
За тако нешто бих платио

Често желим да се склоним из овог расула
Живот је стварно једна велика нула
И кад коначно хоћу да подигнем руку на себе
У тренутку се сетим тебе

Ти си увек та која ми снагу да
Да на овом свету преживим
И животу да се дивим
Једино ти мом телу доносиш спас
Када ми дође страшни час

Песма без имена

Ја немам ништа своје
Све је у једном трену постало твоје
Мој дах се заледи кад те видим
Волим те љубави се не стидим

Из очију ти сија дивни сјај
Шансу ми бар једну дај
У животу имам све
Недостају ми само руке твоје две

Треба ми топлина какву немају сви
Такву топлину имаш само ти
И увек када се сетим кад сам те први пут срео
Схватио сам да само тебе могу волети живот цео

Фото модел

Још једна ноћ је остала за нама
Ти си јутрос постала права дама
Дама коју би сви хтели за себе
Ал шта имам од тога кад нисам поред тебе

Ти си сада једно ново лице
Ти ћеш се сликати за насловне странице
Све ћеш имати што пожелиш
Ти ћеш свима аутограме да делиш

Ти си сада једна звезда нова
За мушкарце ћеш бити жена из снова
Било где да кренеш сви ће ти се клањати
Тебе ће војници ноћима сањати

Другим ћеш очима ти свет гледати
Ти ћеш се цела новцу предати
Добијаћеш награде за свој рад
Твоје име је Фото модел сад

Песма о загађењу животне средине

Сви смо ми по мало чудни
Као да никад нисмо будни
Као да смо једини на свету
Па уништавамо ову планету

Нуклеарни отпад је свуда
А свака држава се прави луда
Ни једној не пада на памет да га укине
Да спречи загађење животне средине

Ефекат стаклене баште је све већи
Али коме за то што се догађа рећи
Све се ради у корист профита
Земља хемикалија постаде сита

Ни реке више нису сјајне
Накада давно биле су бајне
Отпад сада њима плови
Риба ускоро неће моћи да се лови

Пластика затрпава свет
А посебно она са скраћеном ознаком ПЕТ
Као да не може да се укине
Молим вас не може човек без пластичне сировине

И докле питам становнике света
Докле ће да се уништава планета
Видите да нам долази крај
А сетите се некада је Земља била прави рај

Освести се

Освести се „слепче“
Зар не видиш да умиреш
А они неће да те лече
Социјални случај постајеш
Једва у животу остајеш

Душу си на продају ставио
Ниси свестан да си се удавио
У мору проблема
И да решења нема

Крај са крајем тешко крпиш
Више не можеш да трпиш
Ово тешко време
У коме имаш велике дилеме

Некима у врху власти
Такав твој живот одговара
Уопште им није испод части
Што ти имаш мало а они много пара

Мучиш се у беди
Коса ти све више седи
Све већа социјала постајеш сваким даном
Једва постижеш да подмириш потребе за храном

II

Често сањам бродове у луци
Како на води мирно стоје
Држим њихова сидра у руци
Сањам да су бродови власништво моје

Тек неком морнару понекад се јавим
Онима што на палуби стоје
Питају ме откуд ми снаге да ставим
Сва та сидра на руке моје

Како сам то снажан како сам јак
Та мисао њих мучи
Дајем им десним оком знак
Од кога се све то учи

Они у небеса гледају
Не проналазе одговор сами
Олако се увек предају
Упорно желе да буду у тами

О сиротињи

Сиротиња јадна
Жели по сваку цену
Да замаскира барем мало
Немаштину њену

Богаташи често
Сиротињи „боду“ очи
Па сиротиња скаче више
Него што може да скочи

Сиромаху је богаташ
Трн у оку
Те због своје зависти
Само дубље пропада у свом скоку

Претвараћу се још мало да не примећујем

Гледала ме некако чудно
Показивала је некакве чари
Одмах сам схватио
То нису мале ствари

Очи те зелене
Гледају у мене
Помислих да је ред
Да покажем да се топим као лед

Ни секунду нисам чекао
Брзо сам јој се насмешио
Смехом ми узвратила
Схватио сам да нисам погрешио

Љубавни пламен сада гори
Између нас
Морам да је заволим
То ми је једини спас

Кришом јој пажњу
Све већу посвећујем
Видим да сам јој драг
Претвараћу се још мало да је не примећујем

Српски Џет Сет

Правим се луд то ми је стандардно стање
Имам дворац базен то ми је имање
Баш ме брига шта причају о мени
Ја све у наследство остављам својој жени

Све и свашта ми говори разни свет
Правим се да не чујем јер ја сам српски џет сет

Купио сам десетине предузећа
Имам пара да напуним једно хиљаду врећа
Пола државе купујем не питам шта кошта
Једва чекам кад ће да буде на продају пошта

Могу да купим авиона пет
Зато што сам ја српсски џет сет

Цигарете пуши ал све оне дебеле
Немам шта да радим па их пушим целе
Виски пијем из златне чаше
Изгледам опасно сви ме се плаше

Играм тенис побеђујем сваки сет
Ја сам српски џет сет

На медијима сам заступљен сто посто
Купујем телевизијске куће да бих тамо осто
Путујем на егзотична острва нека
Пословни свет нека ме чека

Увек путујем са чартер лет
Зато што сам ја српски џет сет

Компјутер

Радовали смо се тога дана
Када је компјутер заузео један део нашег стана
Осмех нам се само видео на лицу
Једва смо чекали да заиграмо неку игрицу

Ја и мој брат
Сада око компјутера водимо рат
Више нас не занимају ни спорт ни цуре
Важно нам је само да се дочепамо тастатуре

Описменио ме је интернет
Преко њега имам поглед на свет
Без интернета све би ми изгледало сиво
Тамо могу наћи све живо

Сваким даном постајем
Све већи зависник од рачунара
Нећу да се одвајам од њега
За ту направу сам дао много пара

Уз компјутер сам по цео дан
Не знам како природа изгледа
Зато што ретко напуштам стан

Отуђио сам се од целог света
Али то мени уопште не смета
Брига ме много за људе
Важно је да компјутер увек уз мене буде

Шта ме се тиче
Што ће кад тад
Психијатар да ме лечи
Колико га волим не могу описати ни речи

Једва чекам тај час

Једва чекам тај час
Кад ће се десити хемија између нас
Чекам тренутак слабости твоје
Да према теби изразим осећаје своје

Када будем поред тебе
Искрено се надам
Да ћу осећањима моћи да владам

Јер погрешна реч
Може покварити вече цело
Могу направити неко лоше дело

Зато све ово посматрам са стране
Док љубавно лудило у мом телу не престане
Oнда ћу рећи своје
И бићемо једно нас двоје

Дете

Ти имаш пегазе ти имаш чаробњаке
Ти имаш приче које ти причају баке

Становник си ове плаве планете
Свет је за тебе скројен јер ти си дете

Уби ме прејака реч

Покушао сам негде да одем
Да побегнем од људи
Онда сам стао и помислио
Дај паметан буди

Ал не вреди

Уби ме прејака реч
Сломи ми тело
Схватио сам да реч убија горе
Него човеково дело

Прејака реч ме уби
Задрхташе моји зуби
Слабо ми тело постаде
Једва на свету остаде

Једва остаде тело моје
Иако је било друге боје
Цело некако бело
Било је моје тело

Лепа је она била
Добра као вила
А онда ме увреди драга
И нестаде сва моја снага

Више је не волим
Да јој опростим не желим
Ја са њом живот
Не могу да делим

Тело малаксало због ње
Изгубило животни “меч”
Моје тело убила је
Прејака реч

La vita e bella (Живот је леп)

Понекад пожелим да ти чујем глас
Да срушим све што је између нас
Загрлим те чврсто и кажем ти волим те
Најдража моја опрости ми молим те

Можда сам био суров
Али и живот је такав то знаш
Некада пожелиш све од себе да даш

А ако у томе не успеш у живот се разочараш
И у тугу упаднеш цела
Насмеши се и кажи La vita e bella

На раскршћу

Стојим на раскршћу
Не знам где да идем сад
Имам жељу негде да одем
Ал не могу сувише сам млад

Стојим на раскршћу
Не померам се са места тог
Хоћу да одем негде
Ал не могу ово место ми је одредио Бог

И даље стојим на раскршћу
Не знам где да идем сад
Да стојим овде то не желим
Али морам јер сувише сам млад

Питај

Питај месечину где је пут до мог срца
Питај таму где бих могао бити
Где бих се у овој ноћи могао сакрити

Да ли могу побећи пре зоре
Питај обалу да ли ме је сакрило море
Када изађе Сунце све ће бити јасно
Питај птице када се пробуде гласно

Питај зашто ме нема где сам нестао
Да ли сам живети престао
И опет ноћ и опет тама
Ти и даље чекаш сама

Чекаш Сунце поново да изађе да сја
Али нико не зна да ти каже где сам ја

Биографија

Александар Пантић је рођен 2. децембра 1987. године у Параћину. Основну и средњу школу завршио је у Куршумлији. Бави се писањем поезије и своју прву збирку песама, под називом "... док на Земљи сањам разне снове...", издао је 2008. године. Издавач је удружење књижевника "Бранко Миљковић" из Ниша.

У његовој поезији има много различитих тема и мотива, што доказује да се поезијом може описати све.