Страшни час

Кад видим да на овој планети нема правде
Пожелим да одем одавде
Да одем и да се више никада не вратим
Јер стварно немам за чиме да патим

Понекад бих узео мишомор
И отишао на велики одмор
Одмор са кога се нико није вратио
За тако нешто бих платио

Често желим да се склоним из овог расула
Живот је стварно једна велика нула
И кад коначно хоћу да подигнем руку на себе
У тренутку се сетим тебе

Ти си увек та која ми снагу да
Да на овом свету преживим
И животу да се дивим
Једино ти мом телу доносиш спас
Када ми дође страшни час

Песма без имена

Ја немам ништа своје
Све је у једном трену постало твоје
Мој дах се заледи кад те видим
Волим те љубави се не стидим

Из очију ти сија дивни сјај
Шансу ми бар једну дај
У животу имам све
Недостају ми само руке твоје две

Треба ми топлина какву немају сви
Такву топлину имаш само ти
И увек када се сетим кад сам те први пут срео
Схватио сам да само тебе могу волети живот цео

Фото модел

Још једна ноћ је остала за нама
Ти си јутрос постала права дама
Дама коју би сви хтели за себе
Ал шта имам од тога кад нисам поред тебе

Ти си сада једно ново лице
Ти ћеш се сликати за насловне странице
Све ћеш имати што пожелиш
Ти ћеш свима аутограме да делиш

Ти си сада једна звезда нова
За мушкарце ћеш бити жена из снова
Било где да кренеш сви ће ти се клањати
Тебе ће војници ноћима сањати

Другим ћеш очима ти свет гледати
Ти ћеш се цела новцу предати
Добијаћеш награде за свој рад
Твоје име је Фото модел сад

Песма о загађењу животне средине

Сви смо ми по мало чудни
Као да никад нисмо будни
Као да смо једини на свету
Па уништавамо ову планету

Нуклеарни отпад је свуда
А свака држава се прави луда
Ни једној не пада на памет да га укине
Да спречи загађење животне средине

Ефекат стаклене баште је све већи
Али коме за то што се догађа рећи
Све се ради у корист профита
Земља хемикалија постаде сита

Ни реке више нису сјајне
Накада давно биле су бајне
Отпад сада њима плови
Риба ускоро неће моћи да се лови

Пластика затрпава свет
А посебно она са скраћеном ознаком ПЕТ
Као да не може да се укине
Молим вас не може човек без пластичне сировине

И докле питам становнике света
Докле ће да се уништава планета
Видите да нам долази крај
А сетите се некада је Земља била прави рај

Освести се

Освести се „слепче“
Зар не видиш да умиреш
А они неће да те лече
Социјални случај постајеш
Једва у животу остајеш

Душу си на продају ставио
Ниси свестан да си се удавио
У мору проблема
И да решења нема

Крај са крајем тешко крпиш
Више не можеш да трпиш
Ово тешко време
У коме имаш велике дилеме

Некима у врху власти
Такав твој живот одговара
Уопште им није испод части
Што ти имаш мало а они много пара

Мучиш се у беди
Коса ти све више седи
Све већа социјала постајеш сваким даном
Једва постижеш да подмириш потребе за храном

II

Често сањам бродове у луци
Како на води мирно стоје
Држим њихова сидра у руци
Сањам да су бродови власништво моје

Тек неком морнару понекад се јавим
Онима што на палуби стоје
Питају ме откуд ми снаге да ставим
Сва та сидра на руке моје

Како сам то снажан како сам јак
Та мисао њих мучи
Дајем им десним оком знак
Од кога се све то учи

Они у небеса гледају
Не проналазе одговор сами
Олако се увек предају
Упорно желе да буду у тами

О сиротињи

Сиротиња јадна
Жели по сваку цену
Да замаскира барем мало
Немаштину њену

Богаташи често
Сиротињи „боду“ очи
Па сиротиња скаче више
Него што може да скочи

Сиромаху је богаташ
Трн у оку
Те због своје зависти
Само дубље пропада у свом скоку

Претвараћу се још мало да не примећујем

Гледала ме некако чудно
Показивала је некакве чари
Одмах сам схватио
То нису мале ствари

Очи те зелене
Гледају у мене
Помислих да је ред
Да покажем да се топим као лед

Ни секунду нисам чекао
Брзо сам јој се насмешио
Смехом ми узвратила
Схватио сам да нисам погрешио

Љубавни пламен сада гори
Између нас
Морам да је заволим
То ми је једини спас

Кришом јој пажњу
Све већу посвећујем
Видим да сам јој драг
Претвараћу се још мало да је не примећујем

Српски Џет Сет

Правим се луд то ми је стандардно стање
Имам дворац базен то ми је имање
Баш ме брига шта причају о мени
Ја све у наследство остављам својој жени

Све и свашта ми говори разни свет
Правим се да не чујем јер ја сам српски џет сет

Купио сам десетине предузећа
Имам пара да напуним једно хиљаду врећа
Пола државе купујем не питам шта кошта
Једва чекам кад ће да буде на продају пошта

Могу да купим авиона пет
Зато што сам ја српсски џет сет

Цигарете пуши ал све оне дебеле
Немам шта да радим па их пушим целе
Виски пијем из златне чаше
Изгледам опасно сви ме се плаше

Играм тенис побеђујем сваки сет
Ја сам српски џет сет

На медијима сам заступљен сто посто
Купујем телевизијске куће да бих тамо осто
Путујем на егзотична острва нека
Пословни свет нека ме чека

Увек путујем са чартер лет
Зато што сам ја српски џет сет

Компјутер

Радовали смо се тога дана
Када је компјутер заузео један део нашег стана
Осмех нам се само видео на лицу
Једва смо чекали да заиграмо неку игрицу

Ја и мој брат
Сада око компјутера водимо рат
Више нас не занимају ни спорт ни цуре
Важно нам је само да се дочепамо тастатуре

Описменио ме је интернет
Преко њега имам поглед на свет
Без интернета све би ми изгледало сиво
Тамо могу наћи све живо

Сваким даном постајем
Све већи зависник од рачунара
Нећу да се одвајам од њега
За ту направу сам дао много пара

Уз компјутер сам по цео дан
Не знам како природа изгледа
Зато што ретко напуштам стан

Отуђио сам се од целог света
Али то мени уопште не смета
Брига ме много за људе
Важно је да компјутер увек уз мене буде

Шта ме се тиче
Што ће кад тад
Психијатар да ме лечи
Колико га волим не могу описати ни речи

Једва чекам тај час

Једва чекам тај час
Кад ће се десити хемија између нас
Чекам тренутак слабости твоје
Да према теби изразим осећаје своје

Када будем поред тебе
Искрено се надам
Да ћу осећањима моћи да владам

Јер погрешна реч
Може покварити вече цело
Могу направити неко лоше дело

Зато све ово посматрам са стране
Док љубавно лудило у мом телу не престане
Oнда ћу рећи своје
И бићемо једно нас двоје

Дете

Ти имаш пегазе ти имаш чаробњаке
Ти имаш приче које ти причају баке

Становник си ове плаве планете
Свет је за тебе скројен јер ти си дете

Уби ме прејака реч

Покушао сам негде да одем
Да побегнем од људи
Онда сам стао и помислио
Дај паметан буди

Ал не вреди

Уби ме прејака реч
Сломи ми тело
Схватио сам да реч убија горе
Него човеково дело

Прејака реч ме уби
Задрхташе моји зуби
Слабо ми тело постаде
Једва на свету остаде

Једва остаде тело моје
Иако је било друге боје
Цело некако бело
Било је моје тело

Лепа је она била
Добра као вила
А онда ме увреди драга
И нестаде сва моја снага

Више је не волим
Да јој опростим не желим
Ја са њом живот
Не могу да делим

Тело малаксало због ње
Изгубило животни “меч”
Моје тело убила је
Прејака реч

La vita e bella (Живот је леп)

Понекад пожелим да ти чујем глас
Да срушим све што је између нас
Загрлим те чврсто и кажем ти волим те
Најдража моја опрости ми молим те

Можда сам био суров
Али и живот је такав то знаш
Некада пожелиш све од себе да даш

А ако у томе не успеш у живот се разочараш
И у тугу упаднеш цела
Насмеши се и кажи La vita e bella

На раскршћу

Стојим на раскршћу
Не знам где да идем сад
Имам жељу негде да одем
Ал не могу сувише сам млад

Стојим на раскршћу
Не померам се са места тог
Хоћу да одем негде
Ал не могу ово место ми је одредио Бог

И даље стојим на раскршћу
Не знам где да идем сад
Да стојим овде то не желим
Али морам јер сувише сам млад

Питај

Питај месечину где је пут до мог срца
Питај таму где бих могао бити
Где бих се у овој ноћи могао сакрити

Да ли могу побећи пре зоре
Питај обалу да ли ме је сакрило море
Када изађе Сунце све ће бити јасно
Питај птице када се пробуде гласно

Питај зашто ме нема где сам нестао
Да ли сам живети престао
И опет ноћ и опет тама
Ти и даље чекаш сама

Чекаш Сунце поново да изађе да сја
Али нико не зна да ти каже где сам ја

Биографија

Александар Пантић је рођен 2. децембра 1987. године у Параћину. Основну и средњу школу завршио је у Куршумлији. Бави се писањем поезије и своју прву збирку песама, под називом "... док на Земљи сањам разне снове...", издао је 2008. године. Издавач је удружење књижевника "Бранко Миљковић" из Ниша.

У његовој поезији има много различитих тема и мотива, што доказује да се поезијом може описати све.