понедељак, 8. јун 2009.

I

Када сневаш и када си будна
Попут ђавола ил анђела кад си
У сваком погледу јако си чудна
И не желиш нека друга да си

Сурова или питома била
Са тобом смртници не могу да се носе
Ко птица поломљених крила
Умиреш на земљи међу свежим капима росе

Ходници твоји пуни тмине
Осећај страха бола и јада
Недостижне су твоје висине
За живот са тобом потребна је нада

Непредвидиву будућност умеш да скројиш
Упорно теби сваког часа ходим
Копно од воде лако ти одвојиш
Твојим таласима тешко бродим

Нема коментара:

Постави коментар