(не)ИНСПИРАЦИЈА

Да напишем песму без строфе

Песму којој строфа фали

То би било близу катастрофе

Не би ми ни аплауз дали

Зато смишљам речи слова тражим

Како проблем да ублажим

Какву песму да понудим

Сам себи се чудим

Како можеш да ме слушаш

Зашто нешто не покушаш

Заустави ме драги брате

Док остали не схвате

Заустави ме сестро мила

Док још ниси провалила

Да је ова песма празна

Ови стихови су казна

И опет заиста хоћу да напишем стих

Поклоним теби најлепше риме

Поново личим на једне од њих

Који би само да се хвале тиме

Што пишу песме заводе нежно

Утеху тражим неизбежно

Напустила ме инспирација

То је невоља није само констатација

А желим да пишем