(не)ИНСПИРАЦИЈА

Да напишем песму без строфе

Песму којој строфа фали

То би било близу катастрофе

Не би ми ни аплауз дали

Зато смишљам речи слова тражим

Како проблем да ублажим

Какву песму да понудим

Сам себи се чудим

Како можеш да ме слушаш

Зашто нешто не покушаш

Заустави ме драги брате

Док остали не схвате

Заустави ме сестро мила

Док још ниси провалила

Да је ова песма празна

Ови стихови су казна

И опет заиста хоћу да напишем стих

Поклоним теби најлепше риме

Поново личим на једне од њих

Који би само да се хвале тиме

Што пишу песме заводе нежно

Утеху тражим неизбежно

Напустила ме инспирација

То је невоља није само констатација

А желим да пишем

КOME TO ЧОВЕК СМЕТА

Немој да тражиш одговор сада
Ова је песма многима мета
Неки се неће сложити мада
Примећујем да човек некоме смета

И води се активна кампања
Како да нико не дође до помиловања
Многи би да ходају земљом што дуже
Иако несвесни да погрешном служе

За њих људи има много
Треба смањити њихов број
Сваким даном се осмишљава нови лого
За уништење неки нови строј

Јавно су рекли „борићемо се против сиромаштва“
Тајно се прича треба их све побити
Недокучива је та болесна машта
На које начине желе битку добити

Није новац тај који им неда мира
Није тешко наштампати хрпу папира
На њему се не заснива планета
Главни проблем је тај што човек некоме смета