Aдио

Сунце ме пробудило кроз прозоре моје
Није тачно да смо прошлост нас двоје
Синоћ је Месец као дукат био жут
Он ти је показао до моје собе пут

Ушла си лагано у собу моју
На лицу си одмах променила боју
Била си црвена као да те је стид
Иако си близу дели нас Кинески зид

Зато иди иди иди од мене
Нека се сруше све стене
Љубави нашој нема спаса
Био сам ти слуга као Кихоту Санчо Панса

У соби нам је горело светло а већ је био дан
После тебе и не закључавам стан
Живот ми после тебе није мио
Рекао сам ти само aдио

???

Кад први Сунчеви зраци
Објаве нови дан
Кренућу негде
Не знам где
Не знам са ким
Али кренућу негде

Поћићу стазом које је обасјана Сунцем
И нећу се заустављати
Можда би ти желела
Да тај пут води до тебе
До твој дворова
Твојих тајни

Али надам се да нећу поћи тим путем
Страхујем да се не изгубим
У твом простору
И не останем заувек у твојим мислима

???

Хладно је када је зима
Мало у нама љубави тада има
Да ли ћу кренути за траговима твојим
Да ли ћу престати људи да се бојим

Данас се свако сваком свети
Понекад ми се чини да сам на погрешној планети
Ни тренутка светлости у овој тами
Чини ми се понекад као да смо сами

Нико руку да нам пружи
А путеви ови су све дужи и дужи
Путеви који воде у пропаст и беду
Осећај имам као да ходам по танком леду

Под мојим ногама лед пуца
Ал ја се нe дам
Све то мирно гледам
И онда сам кренуо траговима твојим
И мало чега сада се бојим

???

Дивим се оним људима
Који не желе ништа да знају
Са својим знањем у главама
Они су увек на крају

Баш их брига за све
Они немају проблеме
За такве људе одавно је стало време

Они трче за животом
Не могу никако да га стигну
Последња идеја њима је
Како интелигенцију да подигну

Криви смо обоје

Ових дана сам често
Занет тобом
Неке песме пишем
Нешто теже дишем

Све моје мисли
Усмерене ка теби
Мало пажње
Посвећујем себи

Не питај ме што сам такав
Поред тебе добар сам и овакав
Са тобом сваки сат
Као војник кад води рат

Хајде да смиримо страсти
Неко ће од нас двоје пасти
У депресију тешку
Ако направи кобну грешку

Смиримо живце
Немој на крају да тражимо кривце
Криви смо обоје
За све наше двобоје

I“Уби ме прејака реч”

Покушао сам негде да одем
Да побегнем од људи
Онда сам стао и помислио
Дај паметан буди

Ал не вреди

„Уби ме прејака реч”
Сломи ми тело
Схватио сам да реч убија горе
Него човеково дело

Прејака реч ме уби
Задрхташе моји зуби
Слабо ми тело постаде
Једва на свету остаде

Једва остаде тело моје
Иако је било друге боје
Цело некако бело
Било је моје тело

Лепа је она била
Добра као вила
А онда ме увреди драга
И нестаде сва моја снага

Више је не волим
Да јој опростим не желим
Ја са њом живот
Не могу да делим

Тело малаксало због ње
Изгубило животни “меч”
Моје тело убила је
Прејака реч

I

Када сневаш и када си будна
Попут ђавола ил анђела кад си
У сваком погледу јако си чудна
И не желиш нека друга да си

Сурова или питома била
Са тобом смртници не могу да се носе
Ко птица поломљених крила
Умиреш на земљи међу свежим капима росе

Ходници твоји пуни тмине
Осећај страха бола и јада
Недостижне су твоје висине
За живот са тобом потребна је нада

Непредвидиву будућност умеш да скројиш
Упорно теби сваког часа ходим
Копно од воде лако ти одвојиш
Твојим таласима тешко бродим

Далеко од срца

Хиљаде миља далеко си од срца мог
Дођи поведи ме не желим да ме угуши овај градски смог
Нећу издржати овде још дуго
Хеј моја љубави моја туго

Узми ме за руку води ме било где
Ја сам одавно навикао на све
Где је чист ваздух води ме да дишем
И твоју косу да миришем

А пoсле ме врати у мој прљави град
Нека од љубави умрем овако млад
Љубав ми треба без љубави не умем да живим
Под овим небом сивим

Далеко од срца

Хиљаде миља далеко си од срца мог
Дођи поведи ме не желим да ме угуши овај градски смог
Нећу издржати овде још дуго
Хеј моја љубави моја туго

Узми ме за руку води ме било где
Ја сам одавно навикао на све
Где је чист ваздух води ме да дишем
И твоју косу да миришем

А пoсле ме врати у мој прљави град
Нека од љубави умрем овако млад
Љубав ми треба без љубави не умем да живим
Под овим небом сивим

Бежи жено бештијо

Била је зима баш је било хладно
А око мене све је изгледало јадно
Причаш ми приче неке јефтине форе
Глумиш да би остала са мном до зоре

И овога пута плачеш лажно
Очекујеш да те загрлим снажно
Не плачи буди јака
Знам да није за мене суза твоја свака

Обриши очи скроз су ти црвене
Слушај шта ћу ти рећи погледај у мене
Храбар сам али нисам јак
Твоје сузе су лош знак

Бежи жено бештијо
Ја сам се извештио
Да препознам сузе лажне
Код жена које се праве важне

Иди бежи прочитана си мала
Код мене си на испиту пала
Зар не видиш да тонем као брод
Немој да квариш утисак који имам за женски род

Страшни час

Кад видим да на овој планети нема правде
Пожелим да одем одавде
Да одем и да се више никада не вратим
Јер стварно немам за чиме да патим

Понекад бих узео мишомор
И отишао на велики одмор
Одмор са кога се нико није вратио
За тако нешто бих платио

Често желим да се склоним из овог расула
Живот је стварно једна велика нула
И кад коначно хоћу да подигнем руку на себе
У тренутку се сетим тебе

Ти си увек та која ми снагу да
Да на овом свету преживим
И животу да се дивим
Једино ти мом телу доносиш спас
Када ми дође страшни час

Песма без имена

Ја немам ништа своје
Све је у једном трену постало твоје
Мој дах се заледи кад те видим
Волим те љубави се не стидим

Из очију ти сија дивни сјај
Шансу ми бар једну дај
У животу имам све
Недостају ми само руке твоје две

Треба ми топлина какву немају сви
Такву топлину имаш само ти
И увек када се сетим кад сам те први пут срео
Схватио сам да само тебе могу волети живот цео

Фото модел

Још једна ноћ је остала за нама
Ти си јутрос постала права дама
Дама коју би сви хтели за себе
Ал шта имам од тога кад нисам поред тебе

Ти си сада једно ново лице
Ти ћеш се сликати за насловне странице
Све ћеш имати што пожелиш
Ти ћеш свима аутограме да делиш

Ти си сада једна звезда нова
За мушкарце ћеш бити жена из снова
Било где да кренеш сви ће ти се клањати
Тебе ће војници ноћима сањати

Другим ћеш очима ти свет гледати
Ти ћеш се цела новцу предати
Добијаћеш награде за свој рад
Твоје име је Фото модел сад

Песма о загађењу животне средине

Сви смо ми по мало чудни
Као да никад нисмо будни
Као да смо једини на свету
Па уништавамо ову планету

Нуклеарни отпад је свуда
А свака држава се прави луда
Ни једној не пада на памет да га укине
Да спречи загађење животне средине

Ефекат стаклене баште је све већи
Али коме за то што се догађа рећи
Све се ради у корист профита
Земља хемикалија постаде сита

Ни реке више нису сјајне
Накада давно биле су бајне
Отпад сада њима плови
Риба ускоро неће моћи да се лови

Пластика затрпава свет
А посебно она са скраћеном ознаком ПЕТ
Као да не може да се укине
Молим вас не може човек без пластичне сировине

И докле питам становнике света
Докле ће да се уништава планета
Видите да нам долази крај
А сетите се некада је Земља била прави рај