ВЕЧНА ТАЈНА

 Помно пратим све покрете твоје
 Остаје немо очарано биће моје
Тако залеђено пред тобом
 Не мири се с твојим добом

Да године нису за љубав препрека
Та остаде заблуда човека
Остаде нерешено то питање века
А живот протече као нека река

И не можеш вратит дане
После сваке ноћи ново јутро сване
Не питајући никог време само пролази
Младост нестаје старост долази

Недам данима у неповрат да отеку
Нећу све ово да бацим низ животну реку
Не желим да мислим о данима краја
 Барем не сада док нас живот спаја

А Ти остајеш моја вечна тајна
 Звезда водиља тако бескрајна
Дајеш ми нешто што срце још осетило није
 Ствараш ми немир недостаје ми хармоније

Чак и у таквом стању желим ти причати о срећи
 Увек постоје речи које ти имам рећи
 Само теби теби млада жено
Док те гледам сасвим узнемирено


Kњига "НЕМИР" Издавач " Мирослав"- Београд, децембар 2010