ПАТРИОТА

 Ко то створи од мене патриоту
 Да се радујем овоме животу
Ко ме научи да волим домовину своју
Химну црвено плаву белу боју

Да би овде био патриота
Требаш имати неколико живота
Ал овако само овај један
 Свега тога није вредан

Волим домовину волим народ свој
 Иако нисам овде човек већ сам само број
 Ретко полажу наду у мене
Никада ме не поштују и не цене

 Као и ви статистички сам податак
С времена на време добијем задатак
Да ме уредно преброје
Да виде како са становништвом стоје

 Намећу ми често сумњу
 Да не постоје љубав и доброта
Ко ће уопште знати
 Да ли овде и постоји патриота


 Kњига "НЕМИР" Издавач " Мирослав"- Београд, децембар 2010

КОЛЕКТИВНО ЛУДИЛО

 Једном ћу и ја престати пити
Нема се ту шта крити
Покушаћу  трезан да живим
Искрено се трезнима дивим

 Знам да тешко биће
 Оставити алкохолно пиће
 Посматраћу мало трезан
Овај свет безвезан

Дани су пролазили у праву сам био
Страшно је док нисам пио
Погледом трезног човека
Види се да овде нема лека

 Бадава сви факултети
 Светом владају медиокритети
 Шта ће нам толике школе
Државници неписмене воле

Дајте ми нешто јако
 Нешто што ме не би будило
Спавао бих не бих се помако
Док траје ово колективно лудило

Књига "НЕНИР" Издавач "Мирослав"- Београд децембар 2010.

ЧАСОВНИК

Питало време часовник стари
 Зашто ти постојиш уствари
 Зашто показујеш нешто што није тачно
Ја сам време постојим бесконачно

Часовник рече то није брига твоја
 Не може се лако променити судбина моја
 Јер да мене нема
Човек би имао великих проблема

 Не би знао како да испланира живот свој
У томе му помаже сваки мој број
И дичим се тиме што ме људи цене
Поносим се што не могу без мене

(ps: naravno ovo je jedna pesma prepucavanja, nisu u pravu ni vreme ni časovnik niti je vreme beskonačno, niti je tačno da se bez časovnika ne može - naravno da se može )


 Kњига "НЕМИР" Издавач " Мирослав"- Београд, децембар 2010.

Поглед те жене

Не знадох шта хоће
Што гледају у мене
Те дивне очи
Прелепе жене

Тај поглед у тренутку
Учини ми се ледан
Ал скривао је топлину
И био врло чедан

У заносу томе
Од среће ил боли
Видео сам лице
Које зна да воли

Коме таква жена
Може бити слична
Скрива неку тајну
Тако непомична

Загонетка вечна
Поглед те жене
Не знадох шта хоће
Што гледа у мене

Kњига "НЕМИР" 

Зашто моје срце пати

Никада ти нећу рећи
Зашто моје срце пати
Иди својим путем мила
Видиш да су касни сати

Одговор ћеш сама наћи
Зашто пати срце моје
Када схватиш да смо сада
Само прошлост нас двоје

Поноћ одавно је прошла
Срце моје још пати
Изгубило је љубав једну
Која не може да се врати

Нека пати срце моје
Није оно од папира
Преболеће ове ране
Само му треба мало мира

Станимо на пут хаосу криминалу мафији

Докле питам вас људи
Докле ће паметни да се праве луди
Када ће злотворима на пут да се стане
Када могу поштени на Земљи да очекују боље дане

Зашто се нешто не предузима
Када знамо да хаос смета свима
Криминал насиље дрога страх
Зар то да нам буде језива будућност од које застаје дах

Трговина невином дeцом и женама такође
Питам се да ли ће то некад да прође
Страшно је какав ти људи имају морал
Када то могу да раде за проклети евро ил долар

И зато апелујем на све људе добре воље
На све оне који желе да живе боље
Да се више луди не праве
Већ да се злотворима супроставе

Шта да радим сад

Лако је рећи батали
Лако је рећи збогом крај
А шта то мени фали
Ништа нисам гори од тебе знај

Покушавао сам са тобом да полетим
Да остварим барем један лет
Сада не могу да се сетим
Да ли не ваљам ја или цео свет

Где сам погрешио
То питање ме стварно мучи
Упорно сам се тешио
Да се на грешкама учи

Још ми није јасно
Јесам ли доживео успех или пад
Само се питам гласно
Шта да радим сад

Погрешан број

Хтео сам ноћас написати пар лепих речи
Али твој глас у томе ме спречи
Имао сам намеру да те стиховима освојим
После оног дана само у себи бројим

Бројим дане од кад си отишла од мене
Схватам сада да постоје и неке друге жене
Жене за које ја пре тебе нисам знао
Зато сам ти цело срце дао

Дао сам ти срце нисам знао за себе
Па ко би био нормалан кад је поред тебе
Поред тебе тако лепе свако разум губи
Свако би пожелео да те минут љуби

Љубио бих те целу ноћ и дан
Али шта вреди када си рекла “ниси мој сан”
Схватам не могу бити принц у бајци тој
Ја сам ту само погрешан број

Новац

Новац је папир који нас уништава
Од тог папира често боли глава
Ко код себе има тај папир лепи
Он мора и дан и ноћ да стрепи

То је чудан папир може да промени људе
Потребно је само да у њиховим рукама буде
Неко је за новац спреман да ради све
У ватру би ставио руке своје две

Новац је ствар око које се свет врти
Хтели не хтели треба нам од рођења до смрти

Љубав шта је

И поново се питам
Да ли си ти то хтела
Да ова моја душа
Буде напаћена цела

Дубок ожиљак остављаш
На срцу мом
У мојој глави
Ствараш само „лом“

Необјашњиво је то стање
Моје свести
Ти не осећаш ништа према мени
А ја желим тебе срести

Хаотично стање данима
Тебе то не занима
У мени се понекад црне мисли роје
Када помислим на нас двоје

Када би све било другачије
Љубав када би завладала
Између нас
Али љубав љубав шта је
Да ли је она некаква спас

Краљица улице и тротоара

Ти си краљица улице и тротоара
Ти само за једно имаш дара
Продајеш љубав онима којима то треба
Мислиш да богатство пада са неба

Свима си на услузи у било које доба
Тебе може свако за новац да проба
Да ли је дан или је ноћ није битно шта је
Ти једина знаш како се љубав продаје

Сада си још млада
Не питаш се шта ће бити тада
Када те године стигну и будеш стара
Више нећеш бити краљица улице и тротоара

Ко губи више

Увек сам се питао
Ко од нас двоје више губи
Коме се стежу зуби
Када треба да се љуби

Ко од нас двоје губи више
Када почињу јесење кише
Коме више требају руке нежне
Када падају пахуље снежне

Ко губи више од нас
Кад љубав једина је спас
Одговор ћу сигурно знати
Када дођу ситни сати

Када на небу угледам
Како твоја звезда сја
Биће ми јасно да
Више губим ја

Једина

Једина не дозволи да ти душа лута
Некада ће доћи и наших пет минута

Животи су наши пропале приче
Сваки дан један на другог личе

И ако тако лоши животи су наши
Немој да те драга ова реченица плаши

Свима ће једном доћи крај
Зато што можеш више љубави другима дај

Дунав је крив за све

Дунав је крив за све
Што је Црно море дубоко
Дунав је крив за све
Што те волим плаво моје око

Можда смо могли дуже
Можда боље можда више
Али сећам се само
Кад си отишла после оне кише

Где да идем сад где да се склоним
Ја волим да волим све оно што је као ти
Све иза нас је пустиња Сахара
Вруће је као да ходамо по гомили усијаног жара

Дунав је крив за све
Што се теби и мени дешава
Да ли неко зна
Како се љубавни проблем решава

Долина силикона

Мама учи ћерку
Како да зграби крупан плен
Мама је саветује
Како неки богаташ мора бити само њен

Немој да гледаш мене и тату
Ми месецима не примамо плату
Мораш наћи неког ко има пара
Научићу те ћеро како се таквима удвара

А она била клинка
Није знала ни да се шминка
Мама је свему научила
Ћерка је одлучила

Да позајми новац купи скупе парфеме
Сукњице и неке креме
Да ексклузивно изгледа
Од позади и спреда

Није ни сањала да ће својим изгледом
Искомплексирана постати
Да ће као таква
Тешко нормална остати

И би тако постаде она
Једна од оних из долине силикона
Улицом Страхињића бана она сада шета
Труди се да постане тајкунима мета

Жалосно је то што нема ни осамнаест лета