М

Створена за лепе речи
Које нико ти не упућује
Увек нешто те спречи
Када љубав се наслућује

Од ње бежиш
Бежи она од тебе
Чему тежиш
Када немаш ме поред себе

Избегла емоције лако
Љубавни пожар вешто гасиш
И овај пут радиш наопако
Да ли се љубави плашиш

Залеђени у времену тек тако
Време јури поред нас
Неозбиљни све схватамо олако
Као да ће вечно бити нас

ОСЛОБОДИ СЕ

Они постоје само да те плаше

Да учине слабашним тело наше

Дрхтиш од страха на помисао о свему

За разговор ти намећу само црну тему

Ти не знаш да се ослободиш

Неквалитетно време проводиш

Не улажеш у себе тако квариш друге

Један степеник од дна два до потпуне туге

И шта дели те од животиње 

Када део си духовне сиротиње

У шаблону живот цео

Наметнут од других сам си то хтео

Робиња да будеш роб система

Уз помоћ тебе да шире страх

Направљен да из њега излаза нема

Ослободи се пре него постанеш прах

 ПРОПАО ДАН

Ујутру се касно будим
Сунце хитро бежи од мене
За сваком ситницом почињем да лудим
Убијају ме такве сцене

Морам брзо да га стигнем
Ухватим ритам за дан тај
Испијам кафу да се лакше дигнем
Оно већ свој гаси сјај

Ноћ пред мојим очима празна
Дан се претвара у одвратну таму
Стиже ме заслужена казна
Што сам живот претворио у лошу драму

Не могу да мењам прошлост
Сувише сам дана упропастио
За своја безакоња тражим опрост
Од оног који ме је за живот овластио

ОНА

Опет тражим њу
Ни једна права да ми се деси
Пожелим да је ту
А онда схватим на погрешној сам адреси

Звоним упорно не отвара врата
Чекам је тако два три сата
Она уображена
Не схвата да је тражена

Мртва хладна остаће сама
Касно ће схватити самоћа слама
У себе заљубљена
За живот у двоје изгубљена

И пружам јој шансу
Не види шансу
Живи живот као у трансу
Сања погрешне снове
Не чује мој глас који је зове

Мртва хладна остаће сама
Касно ће схватити самоћа слама
У себе заљубљена
За живот у двоје изгубљена

Svi vi koji ne citate cirilicu pesme mozete konvertovati u latinicu ovde http://www.konvertor.co.rs/

Kupovina knjige " NEMIR" na ovom sajtu:http://www.knjizara.com/Nemir-Aleksandar-Pantic-146344

(не)ИНСПИРАЦИЈА

Да напишем песму без строфе

Песму којој строфа фали

То би било близу катастрофе

Не би ми ни аплауз дали

Зато смишљам речи слова тражим

Како проблем да ублажим

Какву песму да понудим

Сам себи се чудим

Како можеш да ме слушаш

Зашто нешто не покушаш

Заустави ме драги брате

Док остали не схвате

Заустави ме сестро мила

Док још ниси провалила

Да је ова песма празна

Ови стихови су казна

И опет заиста хоћу да напишем стих

Поклоним теби најлепше риме

Поново личим на једне од њих

Који би само да се хвале тиме

Што пишу песме заводе нежно

Утеху тражим неизбежно

Напустила ме инспирација

То је невоља није само констатација

А желим да пишем

КOME TO ЧОВЕК СМЕТА

Немој да тражиш одговор сада
Ова је песма многима мета
Неки се неће сложити мада
Примећујем да човек некоме смета

И води се активна кампања
Како да нико не дође до помиловања
Многи би да ходају земљом што дуже
Иако несвесни да погрешном служе

За њих људи има много
Треба смањити њихов број
Сваким даном се осмишљава нови лого
За уништење неки нови строј

Јавно су рекли „борићемо се против сиромаштва“
Тајно се прича треба их све побити
Недокучива је та болесна машта
На које начине желе битку добити

Није новац тај који им неда мира
Није тешко наштампати хрпу папира
На њему се не заснива планета
Главни проблем је тај што човек некоме смета